bensedin art

Pletene marame

2012-02-20T08:10:00.008+01:00

Dugo sam kibicovala ove marame:

Hvala O. što me je prosvetlila, pa sada kad god mi je potrebno da mozak stavim u stanje mirovanja, ja pletem ovu maramu. Do sada sam ih isplela dve, ali se na tome neće završiti. Ova plavo zelena je poklonjena, a žutu sam, naravno, zadržala za sebe.

Čini mi se da je ovo definitivno mustra mog života:)...

Varijacije

2012-02-16T11:21:00.006+01:00

Ovog puta varijacija na temu ove kape.

Radjena je po narudžbi, imala sam "odrešene ruke" da izaberen boje. Nadam se da sam potrefila:)!

Od viška glava boli

2012-02-08T16:01:00.007+01:00

Poslednja dva meseca intenzivno razmišljam o nagomilavanju stvari svake vrste, bilo da je u pitanju predivo, materijali za šivenje, knjige, garderoba. I kad pošteno razmislim jedina stvar koje se lako rešavam je garderoba. U mom ormanu nikad nije gužva. Sve je relativno lepo organizovano, sredjeno, i u njemu stoji samo ono što se nosi. Naravno, ima i po koji komad garderobe iz sentimentalnih razloga ali oni se mogu izbrojati na prste. Ono što ne nosim duže vremena, što sam "prerasla u širinu", što mi je dosadilo, toga se oslobadjam. I do sada nikada zbog toga nisam zažalila i na to nikad nisam više ni pomislila. To je bilo to što se garderobe tiče.

E, sad moja bolna tačka. Predivo. Vunica. A toga ima.... o ho hoj! U izobilju, previše, čak po neki put pomislim kako me guši. Ali jednostavno nemam snage da se rešim viška. Pre više od godinu dana sam rešila da vunicu ne kupujem i zaista se toga i pridržavam, osim u retkim situacijama kada mi baš zafali da nešto završim, ali predivo za neki novi projekat ne kupujem.

Romantales me je ovako posavetovala:

Po meni, krajnji je trenutak da se pitaš koliko zapravo želiš raditi s vunom koja već 15 godina čeka da ju primiš u ruke? Ako u 15 godina nisi našla što napraviti od tog prediva i ništa te nije dovoljno motiviralo da ga potrošiš onda je najsretnije rješenje da jednostavno to predivo prodaš. Prije nego se odlučiš prodavati, pokušaj razmisliti što bi zapravo željela plesti? Kome želiš plesti? Sebi, djeci, mužu? Hoće li to biti odjeća ili prekrivači? Klupko ili dva koje ti se jako dopada nije dovoljno za ništa veliko, ali dovoljno je za rukavice ili kapu, odaberi model i odmah upari s predivom i stavi na stranu. Nakon odluke što te zapravo najviše veseli plesti, kreni objektivno gledati predivo koje posjeduješ i vidi koje ti odgovara za kombiniranje s postojećom garderobom, pokušaj svakom predivu dodijeliti barem okvirno neku namjenu. Sve prediva koja te ne inspiriraju više, za koje ne znaš što bi s njim ponudi na prodaju.

Ostavi si dovoljno prediva samo za dva do tri veća projekta i nekoliko manjih, ostalo prodaj! Nema niti teoretske šanse da opleteš sve što posjeduješ, a svakodnevno na tržište izlaze nova prediva s kombinacijom vlakana kakvih prije 15 godina nismo mogle ni sanjati. I na kraju, uvedi si pravilo da kupuješ tek kada nešto dovršiš do kraja, nemoj se voditi trenutačnim impulsom, ionako će sutra na tržište izbaciti nešto još ljepše, zanimljivije …. just my 2 cents :-)

O tome neprestano razmišljam, duboko sam svesna koliko je u pravu, ali ne mogu još ništa da uradim. Koči me još jedna stvar: višak prostora. Da, dobro ste pročitali, višak prostora. Ono je uredno poslagano, nikome ne smeta, čak mi ništa ne stoji na tavanu. Uzrečica mog oca: "Nek' stoji, 'leba ne traži." I ja se sad patim:))To što se tiče prediva.

A razmišljala sam i o eliminaciji knjiga. Baš surovo zvuči, ali tako je. Da mi je to neko pre samo dve godine rekao, rekla bih mu da je lud, ali danas ne. Šta će mi sve te knjige? Naravno zadržala bih enciklopedije, rečnike, poeziju, neka kapitalna dela, a ostalo... O tome sam pričala pre neki dan sa mužem. Čovek nije mogao da veruje šta sam rekla. Začudjeno me je pogledano i rekao: "Ne dolazi u obzir! Praviš biblioteku skoro 30 godina, a sada bi da je rešiš, ne budi blesava!" I ja šta ću, slegnem ramenima i u sebi pomislim, u pravu je sigurno:) A kad smo već kod knjiga dugo tražim knjigu Mak Dizdara "Kameni spavač" i ne mogu da je pronadjem. Nekada davno sam je nekome pozajmila i nestala je bez traga. Kad je se jako zaželim uzmem iz biblioteke, ali bih volela da je imam. Ne mogu poeziju da čitam na kompjuteru. Ako je neko raspoložen da proda, nek se javi!

E, baš sam se raspisala, a povod za sve ovo je prozaičan. Garnitura za sedenje u dnevnoj sobi je otišla na presvlačenje, pa sam imala nezaklonjen pogled na policu sa knjigama...

Jakne ne menjam često, ali kape...

2012-01-29T17:57:00.010+01:00

Svako malo, pa nova kapa! Zavisi od situacije, da li moram da budem ozbiljna (za sahrane, ili roditeljske sastanke,npr.), da li je jaka zima ili samo malo duva vetar, da li sam sama ili u društvu dece, da li sam u kolima ili na biciklu. Znam samo jedno, što sam starija, postajem sve ludja:)))

Kada me klinci vide u ovoj kapi, prevrnu očima! A ja se ludo zabavljam...

Sovu sam skoro pravila, baš mi se dopala. Delim je sa velikom Indijankom, konačno se i njoj se nešto što sam uradila svidelo. Inače je sve bezveze. O, pubertetu dokle li ćeš trajati?

Ovo su ozbiljne kape: (koje mi kao majci troje maloletne dece i dolikuju)

Za ljutu zimu je ova plava kapa. Pletena od čiste vune, filcovana u mašini za pranje i sušenje. Aplikacije dodate iglom za filcanje.

A ovo je maramče od koga se u poslednje vreme ne odvajam. Prediv(n)o sam dobila na poklon, merino vuna, milina i uživancija. Nazvala sam je "ciganska čerga". Tako su mi vesele i razdragane boje.

I još me jedna misao zaokuplja: da li da se ofarbam u ljubičasto? Pubertet? Klimaks?

:)))

Praznici - da ili ne

2011-12-05T14:38:00.009+01:00

Ovih dana se nekako preispitujem. Razmišljam o praznicima, o frci koju donose, o dekoracijama, kuvanju (ne može bez toga), garderobi... Da li to meni ide na živce, ili sve radim u poslednji momenat pa me to dovede do belog usijanja i praznici i sve mi presedne i uvek budem mrtva umorna.

Ove godine sam rešila, ali zbilja sam rešila, da sve počnem mnogo ranije. Organizujem se na više frontova u isto vreme. Pravim jelovnike, osmišljavam dekoraciju, poklončiće, počinjem veliko čišćenje, tj. spremanje kuće. Polako i natenane... Kako bih sebi dokazala da ću ove godine stvarno sve da uradim drugačije, bez gužve i frke, sašila sam sebi haljinu-tuniku.

Kroj već vidjen, dobro mi stoji, može da bude i večernja toaleta za novogodišnju noć. Kad sam to rekla Velikom Poglavici, zblanuto me upitao: "A mi to nekud idemo, a da ja ne znam?" Ne, ne idemo, ali sam rešila da obučem nešto novo. Žute cipele imam, brošić cvetić sam napravila, ne mogu da budem baš skroz siva:)

Da li je razlog mom elanu ponedeljak, a ja uvek sve počinjem u ponedeljak ili je u pitanju moja omiljena izreka "red u ormanu, red u glavi"?

Praška zima

2011-11-28T19:10:00.004+01:00

Oko Plavo Nemanjićko, moje drago kumče, studira u Pragu. A tamo su zime i te kako hladne. Makar malo da joj olakšam, isplela sam joj kapu i grejač vrata, da se naravno slaže (moj otac bi rekao "rimuje") uz novu ljubičanstvenu jaknu. Kapa je radjena po ovom receptu, a grejač vrata iz glave.

Inače, ovakvu kapu sam već sebi isplela, ali naravno ne stoji mi ni upola tako dobro, i zbog toga se još uvek nisam uslikala, ali ima dana. Radiću ja njih još...:))) I nosiću ih, bez obzira na sve...

Pleteno ćebe

2011-11-18T11:45:00.004+01:00

Posle nepune dve godine završih ja svoje ćebe. Sporo, ali dostižno:)) Da budem iskrena, ono je davno bilo ispleteno, samo nikako nisam imala volje da ga spojim i opheklam. I onda sam ga premeštala sa jednog mesta na drugo, pa sam ga sklanjala sa vidika da ga ne gledam tako nezavršenog, pa sam konačno rešila da napravim reda u ormanu (to istovremeno kod mene znači i u glavi), jer ipak je zauzimao puno mesta. Sad uživam u njemu, naročito ako imam priliku za popodnevnu dremku!

Recept: ovde

Autorska prava!?

2011-11-14T11:38:00.004+01:00

Čitam ja jutros novine, naš novosadski "Dnevnik", kad naleteh na fotografiju iz ovog posta. Lepo sam se trgla. Naravno, nije naveden izvor, a i što bi, pa valjda je ovaj internet blago sa kojeg uzmeš šta ti treba i ne moraš nikom ništa da objašnjavaš!

Ni sama ne znam što sam se iznervirala (ne dešava mi se često), al' baš mi je zasmetalo. I to rubrika koju mnogo volim...

Radim, radim...

2011-11-09T14:28:00.009+01:00

ali se ne vidi:) Imam nekoliko sitnih pletenih projekata poput kapa i beretki, ali nikako da se uslikam, tj. nikako da me Indijanka uslika. Nema dete vremena, stisle obaveze, društveni život u punom jeku, a ja navalila... Izgleda da ipak nisam dovoljno uporna, u stvari, ide mi na živce da je moljakam "ajd' molim te, ajd' molim te". Ako već neke ozbiljne stvari moram puno puta da ponovim ovo bar ne moram, nego "uzdaj se u se i u svoje kljuse". Zato će fotografije opet biti lošije, al' sad ću stvarno da poradim na tome. Kurs fotografije na koji sam proletos krenula sam zapostavila, ne mogu nikako da se organizujem, pa ću zato uz literaturu sama krenuti u pustolovinu zvanu "fotografija".

No da se ne bih više žalila, evo i mojih projektića:

kapa i grejač vrata

Pripremila sam se za zimu i od dve niti vunice, jedna jednobojna, jedna šarena, napravila sam ovaj šal i grejač vrata. Sve se nešto mislim, ti grejači vrata su mnogo praktičniji nego šalovi. Greju, a ne motaju se...

šalče od ostataka pamučnog konca

Imala sam puno pamučnog konca preostalog od raznih šarenih radova dužine metar, dva i bilo me je, naravno, žao da to bacim. Dočekalo je to i svojih pet minuta, žao mi je samo što se nisam uslikala, pa da vidite kako sam to planirala da nosim. Naravno, ovaj šal je samo za paradu, ništa ne greje, ali ni ne goji, a osvežava definitivno. Radi se vrlo jednostavno: nametne se 20 petlji, jedan red pravo, jedan red obrnuto, pa dok imate materijala. Sam od sebe se uvije, što mu daje čar.

sinov duks je postao jastučnica

Lep očuvan duks mu je postao mali, a sve mi je bilo žao da ga otpišem. Odlično se uklopio u momačku sobu, a vidim da je i Indijanac zadovoljan. (Napokon, nešto i za njega!)

E, to bi bilo to, za danas:)!

Šta mi komšiluk radi:)

2011-10-30T19:27:00.008+01:00

Ništa loše, naprotiv!Pre nekoliko dana vraćajući se iz dućana sretnem komšinicu koja je bila u velikoj žurbi. Mahnula mi je rukom i viknula "Brzo dodji, imam nešto za tebe!" Otvorila je gepek, a u gepeku....

Gomila kesa prepunih vunice. Radost mi je obasjala lice:) Prijateljica njene prijateljice čija je prijateljica, ma da skratim priču, jedan stan se praznio i zamalo da gomila ovih vunica završi na djubrištu. Nekoliko dana sam luftirala, sortirala i planirala. Još ranije sam se zarekla da neću više ni jednu jedinu novu kutiju upotrebiti za vunicu, i zaista sam uspela da sve poslažem u postojeće kutije. O, jes!

Bilo je ovde i pravih antikvarijata:) Sigurna sam da su mnogi mladji od ove nostalgične "Teteks" vunice.

Sad sam stvarno na muci. Taman sam počela da smanjujem "stash", kad ono, ne da mi se;)

Stolice (3)

2011-10-27T09:58:00.008+02:00

U fotografisanju stolica sam malkice u zaostatku. Tačnije, ne mogu da nahvatam Indijanku da ih fotografiše, a kako su stolice već izašle iz radionice, to će, rekla bih, biti još teže.

Ove dve stolice su poslednje od ukupno dvanaest koje sam uradila. Moram da priznam da mi je oslikavanje bila velika radost, naročito jer sam imala odrešene ruke i "nedefinisan" rok isporuke. Svaka je drugačija, igrala sam se, isprobavala i uživala. Još kad bi ovakvih poslića bilo češće, gde bi mi bio kraj...

Jesenji swap

2011-10-20T10:58:00.003+02:00

Ove godine sam učestvovala kod e-sidore na jesenjem swapu. Poklončići su razmenjeni, stigli su na odredište i pokazujem vam "rezultate". Moja partnerka je bila Marija, sa umetničkim imenom KamiTheOrigami:))

Njene božanstvene rukotvorine su na drugoj i trećoj fotografiji, i naravno ona je zaslužna za ovako lepe fotke...

Pletena sova

2011-10-12T17:12:00.006+02:00

Čim sam je videla, znala sam da ću da je ispletem. Može da posluži kao jastuk ili rekvizit za dečiju igru. Nisam imala pojma gde ću da je stavim, ali velika Indijanka je već pronašla mesto za nju u svojoj sobi. Iskoristila sam vunicu koju već imam, napunila sam seckanim sundjerom i očas posla, za tri dana laganog rada je gotova. Sundjera je još ostalo i čeka na jedan okrugli jastuk...

Recept je ovde.

Nešto mi se u poslednje vreme dopadaju projekti koji se bržo završe:)

Žuta kapa i novi bloger

2011-10-09T17:01:00.008+02:00

Protekle nedelje sam uradila još jednu kapu. I ona mi je dugo bila na "to do" listi i dočekala je svojih pet minuta. Radjena je pamučnim koncem St. George. Kasnije sam tek ukapirala da sam ranflu trebala da radim pravo, krivo, a ne "tbl". Mislim, baš sam se trudila da ne zaboravim "tbl", kao urednije izgleda, ali ono obično pravo, krivo je bolje, bar u ovom slučaju. Prešla sam se jer ostatak kape nisam plela na većim iglama kako bi dobila izgled beretke, ali čovek se uči dok je živ:)

Možda uradim još koju, jednostavna je za rad...

Recept je ovde.

Imam još jednu novost. Moj čovek je uplovio u blogerske vode. Dugo se opirao i odjednom mu je kliknulo, na kraju krajeva, zašto samo žena da bloguje:))!? Možete ga pronaći ovde.

Pletena kapa

2011-09-30T11:25:00.007+02:00

Nazvala sam je "Roršahova mrlja na tam-tamu". Radjena je od ostataka pamučnog konca, a recept je ovde.

Kad sam već dobrano odmakla od početka, ukapirala sam da nisam baš najsrećnije izabrala kombinacije boja da šara dodje do izražaja, ali sve ukupno mi se dopada. U stvari, otkinula sam na sam oblik kape, mnogo više nego na šaru:) Vremena za popravni imam...

Trouglasta marama sa rupicom viška

2011-09-21T18:23:00.001+02:00

Desi se ovo i pravom majstoru, a kamoli meni:))).

Rupicu nisam primetila sve dok maramu nisam završila. A onda me mrzelo da param...

Pa nisam ni ja savršena, u slučaju da je neko pomislio:)))

Detalji ovde.

Vunicom sam očarana, a dobila sam je pre skoro dva meseca na susretu pletilja od Vergissmeinnicht. Na žalost, propustila sam da napišem post o susretu, ali evo još jedan link na tu temu. Bože, kao da je bilo pre sto godina, baš bismo mogle opet....

Vesele patike

2011-09-15T11:55:00.006+02:00

Nekad imam grižu savesti zato što najmladju Indijanku oblačim u "outletu na tavanu". Ona jadnica uvek sve nosi polovno, retko kad dodje na red da ide u grad da se ponovi. Sudbina trećeg deteta...

Ove patike još uvek izgledaju kao nove, ali su plave, za dečake, iz zaostavštine starijeg brata. Da budu devojačke, koristila sam flomastere za tekstil i malo ih iscrtala. Mnogo su mi se dopale, ali...

Kad sam sve završila, Iva je rekla: "Znaš mama, te patike me žuljaju!" I ja se sad pitam, je l' me zavitlava ili stvarno...

A nekada su izgledale ovako:

Još fotografija ovde.

Dva letnja projekta

2011-09-07T09:27:00.009+02:00

Konačno je sve krenulo svojim tokom. Dugo toplo leto puno lenčarenja i štrajka, da, da, dobro ste pročitali, štrajka - je završeno. Elem, štrajkovala sam u kuhinji:))) Klinici su to jedva dočekali, da i oni nekad imaju sendviče za ručak, a i sto nisu morali da postavljaju. Bili su poštedjeni i onog mog "ruuuuučak" iz sve snage. Kakva radost:))! No, počela je škola i sve polako ulazi u svakodnevnu kolotečinu, dovodimo se u red, ranije ležemo i ustajemo, ručak se redovno kuva, oni postavljaju sto, sobe se spremaju... Ma, k'o veliki smo, šta da vam pričam. Iako sam celo leto bila kod kuće, osim onih par dana na moru, tako mi je bilo lepo. Radila sam ono što sam htela, kako sam htela, ma baš sam uživala. Oslikavala sam stolice, plela, čitala, tumbala malo po kući... Nisam fotografisala, nekako sam se ulenjila, pa sam čekala veliku Indijanku da ona to obavi. Skoro sve stolice su oslikane, pa će narednih dana biti i fotografije, a do tada malo pletenja.

Nesudjeni šal se pretvorio u štraftasti džemper i vrlo sam zadovoljna kako izgleda. Detalji ovde.

Onaj "zlosrećni" morski projekat je okončan još davno, samo nisam smogla snage da se fotografišem po onoj vrućini.

U zimskim danima će lepo da čuva krsta... Baš sam k'o babuskera, al' stvarno će biti tako. Topao i dovoljno dug...

Stolice (2)

2011-08-14T22:35:00.009+02:00

Moja odiseja sa stolicama se nastavlja. Neću da budem skromna, pa ću zato da kažem da su stolice izazvale oduševljenje i ja sada nastavljam dalje sa oslikavanjem. Toliko uživam u tome, da ne možete ni da zamislite. Radim polako, ideje pljušte, a kako stvari stoje stići ću i do ormana....

Malo romantike:

Da ne bude da se samo bavim stolicama:

Odlučila sam da oparam šal koji sam još proletos započela, i da ispletem džemper na štrafte. O detaljima kada ga privedem kraju.

Kapa

2011-07-23T18:00:00.003+02:00

Zašto i ja da ne budem malo plavuša? Bila sam crnka, sad sam crvenokosa, a kad se zaželim promene biću plavuša:))) Moram da budem u pripravnosti, pa sam na brzaka isplela ovu kapu. Na početku sam mislila da je samo za maskenbal i zezanje, a onda mi je svekrva otvorila oči rekavši da je odlična za sinuse. Ne bih se toga nikad setila. Greje sinuse bolje nego bilo koja druga kapa, a i sužava u struku...

E, šta ti je život! Bosanci bi rekli: "Budali vazda Bajram!"

Mustra: ovde

Stolice

2011-07-20T18:42:00.008+02:00

Stolice sam uradila za kafić naših prijatelja. Nadam se da će im se dopasti.

pre

posle

Još fotografija ovde.

Vremeplov (10)

2011-07-16T14:31:00.010+02:00

Pre nekoliko nedelja kada je mi je Heklica bila u poseti pokazivala sam joj ručne radove moje mame. Izmedju ostalih pokazala sam joj i meni najdraži stolnjak koji nikako nisam stavljala na sto iz veoma jednostavnog razloga. Sadašnji trpezarijski sto u našoj kući je veliki i pravougaonog oblika, za razliku od starog okruglog za koji je ovaj stolnjak i bio namenjen. I naravno počela sam da kukam, kako eto nemam priliku da ga stavim na sto da uživam u njemu, na šta mi je Goca rekla: "Pa što ga ne uramiš i okačiš na zid?" Gledala sam je zapanjeno i sa zahvalnošću, u isto vreme se pitajući kako se toga nisam setila!? U momentu sam se prosvetlila:) Rečeno - učinjeno!

konačno "meksikanac" visi na zidu
prečnik 75cm x 75cm

Stolnjak je radjen lančić bodom na lanenom platnu po ideji moje mame, pre cirka tridesetak godina. Sigurna sam da me sad gleda negde od gore (što bi Balašević rekao "već odavno ore nebeske njive") i da se smeška...

Haljina, a može i tunika

2011-07-11T14:10:00.008+02:00

Kada je jako vruće, kao ovih dana nosim je kao haljinu. A za one umerenije (mislim na temperaturu) letnje dane uz pantalone ili berumude je tunika. Sašila sam je po kroju ove.

Pošto nisam imala dovoljno materijala, prednjica je sa manjim cvetovima, a ledja sa velikim cvetovima.

Teško mi ide da izbacim crveno iz garderobe, jer ga imam dosta, ali se bar trudim da mi ne ide uz lice, tj. kosu onako direktno crveno na crveno:) Materijal je divan, lagan pamuk, ma prava milina ga je nositi. Nekako imam utisak da hladi....

Sve što je lepo kratko traje

2011-07-03T19:44:00.006+02:00

pa tako i moje more. Na žalost, vratili smo se dva dana ranije, vreme nas nije poslužilo. Prvi put za poslednjih nekoliko godina da smo imali loše vreme na moru. (Uvek pogledam prognozu na netu i do sada je sve bilo ok, ali sad je prognoza omanula...) No, nedelju dana sam uživala, odmarala, čitala i čitala i za promenu čitala jer sam imala pletački peh.

Uredno, kao i svake godine do sada, pripremila sam pletivo. I počela da pletem, ali ne lezi vraže, isplela sam tek dvadesetak petlji i kružna igla mi se polomila tj. metalni deo je ispao iz ležišta. Već sutradan sam dobila nove (vlasnica kuće u kojoj letujemo mi je kupila igle), i ja puna poleta nastavim dalje. Ispletem opet dvadesetak petlji i ponovo isto tj. "needle defekt". Mislila sam da ću očajavati, ali sam to prihvatila sa gandijevskom mirnoćom, upakovala pletivo u kesu, i nastavila dalje...

Preostaje mi još da sutra kupim igle i nastavim rad...

Ko zna zašto je to dobro:)?

Vremeplov (9)

2011-06-15T15:26:00.005+02:00

Ovo je fotografija iz moje mladosti, tačnije od pre 24 godine, bila sam maturant. Moda ogromnih džempera, radjen na velike igle, milsim da je bila desetka, od svetlo žutog buklea. Sećam se dobro kad sam ga plela, znam da je bilo jako, jako brzo. I mnogo sam volela da ga nosim.

Hvala drugarici koja me je podsetila na ove bezbrižne dane:)

Kućica

2011-06-04T15:53:00.003+02:00

akrilne boje na platnu, dimenzije 18 x 24

Boje koje nisu karakteristične za mene, ali nekako ih sve više koristim. Baš počinjem da ih volim.

U pauzi

2011-06-02T18:59:00.005+02:00

izmedju šivenja, pletenja i ostalih ne tako inspirativnih poslova naslikala sam i ovog petla. Primetila sam da kad god zaželim da naslikam pticu, ja dodjem do petla. Kanda me nešto vuče na selo:)

U nedelju na Malom sajmu lepih stvari mi je bilo interesantno. Zanimljivo društvo, ljudi tj. žene i devojke koje posećuju ovakve manifestacije, maštoviti izlagači. Upoznala sam i dugogodišnju virtuelnu drugaricu Radicu, koja mi je poklonila ovaj divan lanac sa tako romantičnom damom, kakva ja verovatno nikada neću biti, ali ću ovaj poklon sa radošću nositi.

Finansijski i nije bilo neke vajde, ali računam na onu "prvi se mačići u vodu bacaju" (jadni mačići). Moje torbe se i nisu prodale, ali sam zato prodala narukvice od materijala i po koju špageti ogrlicu (a baš sam mislila da za to i neće biti nekog interesovanja, obećavam fotografije). Nema veze, bar ću menjati torbe do besvesti:))!

3 Pe torbe

2011-05-24T13:05:00.003+02:00

Konačno su i moje porodjajne muke gotove:) A, ne, ne, grdno ste se prevarili ako ste mislili da radim na srpskom nacionalnom interesu, to sam davno završila:)))! U pitanju su moje famozne torbe, tačnije "3 Pe torbe" , što će reći torbe za paradu, pijacu i plažu i to sve sa dva lica. Dimenzije su ca. 45 x 37 cm, a dužina ručke je ca. 112 cm. Cena je 1500 dinara i za sada je moguća isporuka samo u Srbiji, a ako Pay Pal proradi onda i diljem naše planete:) Više fotografija možete videti na fejsu (sa desne strane ekrana je bedž), ili na flikeru. Ako ima pitanja ili nedoumica možete mi se javiti na mail: bensedinart@gmail.com.

Vatreno krštenje imam u nedelju na Malom sajmu lepih stvari.

Torbe 2. put

2011-05-13T20:31:00.003+02:00

Blogger je napokon proradio. Post koji sam postavila juče sada opet objavljujem. Na žalost, vaši komentari su izgubljeni:(!

Posle dana i dana moljakanja, preklinjanja, činjenja svega i svačega što u normalnom stanju nikad ne bih učinila, nisam uspela da nahvatam Indijanku da mi pomogne oko fotografisanja torbi. Narednih nekoliko dana neće moći sigurno, ekskurzija, takmičenje ... Nema šanse da je nahvatam, a još uvek moje fotografsko umeće stagnira:( Iz objektivnih okolnosti naravno! Nije mi ostalo ništa drugo već da ih okačim na drvce, pa da ih makar malko vidite:)

Torbe

2011-05-06T17:08:00.007+02:00

Baš sam zapustila blog. Evo, obećavam neću više:) Uzrok tome nije lenjost već rad i to kakav. Naime, pošto me muči nesanica (klimaks, k'o klimaks) u jednoj takvoj dugoj noći lepo sam smislila da šijem torbe i da ih prodajem. Razradila sam mustru, pomogla se raznim tutovima sa neta i krenula u ostvarivanje plana. Desetak torbi je sašiveno, još samo da navatam dete da sve lepo fotografiše. Mislim, mogu i ja, ali onda mene neće biti na fotografijama:)

samo da zagolicam maštu...

Torbe su sa dva lica (multipraktik, šta da vam pričam), uglavnom od pamuka i lana. Vesele, dovoljno velike za paradu, plažu i pijacu.

Proleće

2011-04-19T16:23:00.005+02:00

Ne znam kako vi, ali nešto mi proleće baš ne leži. Sva sam kilava, nadrndana, ništa mi ne ide od ruke. Šta god da započnem ne privedem kraju i to ne zato što me mrzi, već zato što napravim takve greške da jednostavno ne mogu ništa od toga da uradim. Počela sam da šijem tašnu (bez kroja, onako iz glave), pa kad sam došla do samog kraja, ukapirala sam da se sva ukrivila i da moram da je oparam, pa Jovo nanovo:(!

Kod pletenja ista stvar. Ovaj put greška nije do mene, već do lošeg prediva (St. Geogre, grrr). Kada sam isplela pola ledja videla sam da se sve ukrivilo, što me je dovelo do belog usijanja. Naravno, oparala sam. Na žalost, nisam fotografisala.

A ni dijeta mi baš nije uspešna. Skinula sam sedam kila (polovina od predvidjenog) i stala. Dugo vremena sam se pridržavala zacrtanog režima, ali kile nisu išle dole. Pa sam se razočarala. Pa sam počela opet da brljam, tj. da jedem svašta. (Jedina dobra stvar je da nisam počela da vraćam kile koje su otišle) Pokušavam u glavi da napravim red, pa da krenem ispočetka. Mislim da sam na dobrom putu, jer sam počela da spremam tavan, a držim se izreke "red u ormanu, red u glavi".

Pa kad sam već kog tavana, igračke su došle na red, a prema ovom biku - igrački sam bila sentimentalna i udahnula mu "novi život".

A, ima i jedna novina. Krenula sam na kurs fotografije. Još uvek ne možete da vidite rezultate, al' to je za seniore, pa polako:)))

Započela sam i ćebe, tačnije deo ćebeta. Shvatila sam da je to definitivno moj omiljeni štrikaći predmet. Ali ovo nije makar kakvo ćebe, već ćebe koje će služiti da spustimo naše cenjene zadnjice kada budemo upriličile pletačka druženja. Opširinije o tome ovde.

Nadam se da ću sledeći put biti u boljoj formi...

A za Gocu

2011-04-11T09:13:00.004+02:00

aprilac:)))! Započet u martu, na dugmad je čekao dobrih nedelju dana, a ona su konačno prišivena u aprilu, pa otud i taj naziv. Kako sam krenula mogla bih i svakog meseca po jedan. Za divno čudo, ništa nisam parala, ma k'o velika;)

Detalji: ovde

Da li je ovde neko dvoličan?

2011-04-06T12:44:00.008+02:00

Jeste, jeste, odgovor glasi: Indijankin prsluk:)!

Može ovako:

ili ovako:

Dete zadovoljno, ja se smeškam i mislim šta je sledeće na isti fazon...

Detalji: ovde

Stigla je

2011-04-04T11:35:00.003+02:00

http://jkbees.blogspot.com/

prva razglednica.

Mnogo mi se dopada:)! Sa nestrpljenjem očekujem ostatak...

Post card swap 2011

2011-03-29T16:47:00.005+02:00

Prvi put sam se prijavila da učestvujem u jednoj razmeni iliti "swap"-u. Verovatno zato što me je podsetila na detinjstvo i na ono famozno "volim sve što vole mladi"... Nekada sam se dopisivala i slala razglednice i čestitke, a sada ne pamtim kada sam to poslednji put uradila. I kada odem na odmor kažem sebi: "E, sada ćeš da pošalješ razlglednicu, ovaj put obavezno!" Naravno od toga ne bude ništa, bude me sramota što to ne uradim, ali jednostavno je to jače od mene. I svaki put obećam sebi da ću se bolje organizovati, al' ne ide mi od ruke:) Drugarice moja iz belog sveta, znaš koliko mislim na tebe i tvoju organizovanost, i svaki put kada vidim čestitku i razglednicu beskrajno se obradujem i postidim...

Swap je organizovala iHanna i koliko vidim baš puno sveta se prijavilo. Šaljemo ručno pravljene razglednice u razne krajeve sveta, a mene je zapala Amerika, Kanada, Španija i Švedska. Pošto čisto sumnjam da će primaoci mojih razglednica da vide moj blog i moje razlglednice ovde ih pokazujem onako sve zajedno, a svaku pojedinačno možete da vidite ovde.

Tri na jedan

2011-03-14T08:26:00.005+01:00

Ovim sam htela da kažem da radim tri stvari odjednom. Lepo polako, tempom koji meni odgovara, pokušavajući da ignorišem onaj deo racionalnog u meni koji mi govori da bi bilo bolje da radim jednu po jednu stvar, da ne započinjem ništa novo, dok prethodno ne završim... Onda se mislim: pa ja to radim iz zadovoljstva, zato što volim, pa to znači da ću da radim na način koji volim i kako mi odgovara. Izgleda da se ja svadjam sa sobom:))!

Elem, započela sam šal, koji je beskrajno interesantno raditi. Pletem, seckam, menjam boje, mustre, igle. Divota! Podseća na tetris ili puzzle. Za ovu sezonu sam zakasnila, ali za jesen/zimu 2011/ 2012 će taman da čučne.

Indijankin prsluk/ haljinica će biti gotov brzo, cenim za jedno desetak dana, taman da je obradujem kad se vrati sa ekskurzije.

A ono divno nebesko plavo je još jedan "februarac" za drugaricu. Mnogo joj se dopalo kada ga je videla na meni i brže bolje je kupila vunicu i ja sam već počela da ga radim. Na njega sam se poslednjih nekoliko dana fokusirala, tako da mislim da će i on brzo biti gotov. Oduševeljena sam time što nema spajanja, računanja, samo pleteš... pa dokle stigneš:)!

A vi, kako je kod vas? Je l' započinjete nekoliko stvari odjednom pa se zbog toga grizete ili ne?

Ko o čemu, ja o Sent Džordžu

2011-03-04T08:47:00.011+01:00

Već neko vreme skupljam St. George vunicu pod imenom "Tina". Imaju oni nekoliko "Tina" kao npr. "Tina 22", "Tina superwash", "Tina WV". Razlika je mala, "Tina 22" je mešavina 65% akril i 35% vuna, a preostale dve "Tine" su vuna 100%. Razlog ove moje kolekcionarske strasti je želja da ispletem šal za koji je potrebno ni manje ni više nego 46 boja, a ja sam sakupila više od 30. I napravila sam farben kartu sa kojom sam za sada zadovoljna.

Od onoga što preostane praviću, a šta drugo nego prekrivač, ne bi li se štafir polako uvećavao:)!

Jedino od ove vunice sam uspela na pronadjem ovoliki broj boja istog ili sličnog prediva i to je razlog zbog kojeg volim St. George. Nije samo to razlog, ima ih više:

Dakle, St. George

- ima divne boje, a ja mnogo volim šareno

- na dohvat mi je ruke (što u kući, što prodavnice u gradu)

- cena odgovara kvalitetu

- od jedne vrste prediva ima puno nijansi (ali to istovremeno znači, da ako ne kupiš odmah sve što ti treba, sledeći put više nećeš naći istu boju, iako je na dekleraciji stoji isto, što se u mom slučaju pokazalo kao vrlina, a ne mana)

- većina mojih zaliha je baš njihova

Naravno, St. George ima i mana, ali o tome drugi put...

Trenutno mi je na iglama prsluk-haljinica za malu Indijanku (opet St. George, ali ovog puta je u pitanju pamuk). Prva polovina je gotova, nadam se da ću nastaviti istim tempom...

I da se pohvalim, stiglo mi je od Raki.

Februar

2011-02-28T13:50:00.004+01:00

U februaru započela, radila i završila "february lady sweater", džemprerak koji mi je već dugo privlačio, a sada sam ga i uradila. Posle prekrivača zaželela sam se nečeg jednostavnog i jednobojnog pa mi je ovo došlo k'o kec na jedanaest, taman za proleće. Veliki plus je bio i to što ne mora da se spaja, sve se radi u jednom cugu. Jest' da sam malo, malo pravila greške, četiri reda ispletem, pa dva oparam, ali posle sam ignorisala, pa ko hoće da se zadubi, možda i pronadje koju grešku... Rukavi su za nijansu kraći nego što sam želela, ali nisam imala više vunice:(!

Vraćam se u formu i ponovo započinjem šareno pletivo za malu Indijanku, da i ona dobije nešto što nije kapa.

Navajo ili navaho

2011-02-21T12:49:00.006+01:00

Prekrivač je gotov. Da li definitivno ili ne, odlučuje moja dobra volja. Naime, po receptu (što bi rekla Sandrella), da ne kažem šemi, još bih morala da ga i vezem, ali meni se jako dopada ovako kako izgleda. A možda i da ga postavim? Mota mi se po glavi, ali ima dana više neg' kobasica:)! Videću!

Ako se pitate zašto je naslov "Navajo ili navaho" to je zbog toga što se sad u kući rvemo oko toga da li se kaže Navaho Indijanci, ili Navajo Indijanci. Solomonsko rešenje je da može i jedno i drugo, jer je u doba našeg detinjstva ja sam govorila navaho, a Poglavica navajo. Sad skoro otkrih na wikipediji da je Tina Tarner Navaho Indijanka. A sve to i nije tako važno jer Poglavica kaže da to nimalo ne liči na navaho ćebe već na ćebe koje je doneo Memedović sa Kavkaza! (ni nalik:))

Elem, da ja predjem na konkretne podatke: ćebe nisam blokirala, već sam ga odnela na hemijsko čišćenje (cena 100 dinara tj. 1 evro) gde su ga lepo ispeglali, tako da sad izgleda boli glava. A i ja sam skinula brigu sa vrata kako da to uradim, jer je zaista veliko, dimenzije su mu 200 x 140.

ovako izgleda sa naličja

Još me muči samo jedna stvar, gde da ga stavim da se vidi, a da mu niko ništa ne može:)? Mislim na cigarete, sedenje, slučajno izvlačenje niti... Slatke muke, u svakom slučaju. Još mi preostaje da nabavim jedan sanduk, pa da počnem da slažem stvari za štafir. Inače, svekrva me je pitala da li ću sada još dva ista da napravim, pa kad sam je pogledala, odmah je shvatila. Ko veli, svima isto:)!

Svašta se radi...

2011-02-17T21:05:00.008+01:00

Ovih dana samo nešto crtkam.

Obožavam kućice...

akril na platnu, dimenzije 40 x 20

I pletem, param, pletem i ne predajem se. Posle dužeg vremena pletem džemper sa mustrom, mislim nema boja, samo mustra. Ali izgleda da nisam dovoljno skoncentrisana, pa četiri reda ispletem, dva oparam, pa opet ispočetka...

Danas sam dobila od drugarice na poklon igle za pletenje. Hvala Ančice! Igle su stare, još iz nekadašnjeg DDR-a, naravno sve su upotrebljive, ali sam prvi put videla okrugle igle za pletenje koje kao gajtan imaju tanku, tanku sajlu. Još uvek sam u čudu i moram što pre da probam da pletem sa njima. Prosto mi je neverovatno da to može.
A ako ne, naći će svrhu, npr. otpušavanje lavaboa ili sudopere:))!

Mojih šest kvadrata

2011-02-11T11:16:00.019+01:00

Ovako izgleda mojih šest kvadrata. Razboj sam razmontirala i odnela na tavan da čeka neka bolja vremena tj. inspiraciju. I tako sam dobila ovaj divan slobodan prostor mog dela sobe koju nazivamo "radionica". Drugi deo pripada Velikom Poglavici i priručnoj kancelariji (njega nisam fotografisala).

Kako sam dobila više prostora morala sam da ga oplemenim i jednim pisaćim stolom na kome ću konačno moći da pišem i crtkam, a da ne moram da rasklanjam za sobom. U početku sam mislila da stavim i "lazy bag", ali onda sam zaključila da je malo teže ustajati iz dotične, pa sam se opredelila za ovu fotelju. Ona je ionako bila na tavanu jer su je Indijanci eliminisali baš zbog lejzi bega.

Naravno, ovakvo spremanje ne može da bude samo površno, pa je palo i jedno raščićavanje zaliha prediva. Stvarno ga imam i suviše. Jednog malog dela sam se rešila i to po principu "brigo moja predji na drugoga":))!

Tu je i pletačka stručna literatura, a u desnom delu su "Burde".

A ono što lepo izgleda i čega imam više od tri klupčeta još uvek stoji na policama, samo sam ga malo lepše presložila. I tu me čeka veliki zadatak, za koji se Heklica velikodušno ponudila da mi pomogne, a to je da odredim koje će predivo za šta da se koristi. To mi nije ni palo na pamet da uradim, jer sam to oduvek radila nekako stihijski. Ovako, kad se napravi raspored i toga se pridržavaš, nešto i uradiš. U stvari, kad sam tkala bilo mi je važno da od jedne boje imam više vrsta vunice, konca, čega kod. Sad su se stvari malo promenile, ali repove vučem:)!

Ova šarena klupčad ispod "Burdi" već imaju namenu. Šal i ćebe od jedne od vune, a ispod od pamučnog konca će mala Indijanka da dobije novi "outfit". U dogledno vreme...

Na suprotom zidu je "papirologija" i "mašinerija".

Čak me i muž obradovao zvučnicima za "lop top" kako ga iz zezanja zovemo, tako da sada nemam tranzistorski zvuk, koji mi beskrajno ide na živce, pa ću moći i u muzici zbiljski da uživam.

detalj

A ovako je izgledao deo razmontiranog razboja, koji sad spava svoj zimski san:

srce razboja

Kapsula

2011-02-03T19:44:00.007+01:00

Danas sam konačno ćebe skinula sa igala.

Indijanka sa drugaricom je izigravala "punjenje".

Naravno, još uvek ne mogu da kažem da je kraj blizu ali na dobrom sam putu:)!
Da bi od kapsule postalo ćebe prvo sam morala da osiguram ivice. Dugo sam se mislila da li da to uradim ili ne, ali je tako ipak sigurnije. Rizik od paranja je u ovom slučaju nepostojeći, a konac se svakako ne vidi.

Sledeći korak:

A za naredne dane ostavljam rese. Počela sam da se predomišljam da li po njemu da vezem ili ne. Nisam više sigurna, ali ostaviću odluku da prenoći (možda i nekoliko noći), kad god rešim da to uradim, neće biti kasno.

Mogu samo još da dodam da je ovo i bukvalno moj najteži pletački rad. Isplela sam oko 1,6 kg vune ili 3520 metara (što mi i ne deluje jako puno).

Veliko spremanje

2011-01-31T15:32:00.009+01:00

Pošto sam već rešila da napravim veliko spremanje u životu, krenula sam od sebe (dijeta i kosa), pa preko kompjutera, a kako stvari stoje spremanje će zahvatiti i moju radionicu. Dijeta lepo napreduje, za sada odolevam iskušenjima i to je rezultiralo da imam 2,5 kg manje za nedelju dana. Znam da je to početak i da je na početku uvek lako izgubiti kile, ali nekako sam ušla u štos i ne pada mi teško. Moram malo i navike da promenim.

Već danima "spremam" kompjuter. Konačno sam ukapirala kako se koristi Google reader, pa dok sam sve silne bookmark-ove organizovala, potrajalo je neko vreme, ali trud se definitivno isplatio. Nisam plavuša, al' sam Bosanka:))! Još samo da malo sredim i moje foldere i fotografije. Stalno se pitam kako smo živeli bez digitalnih aparata:)!? Imam more fotografija, za koje sam sigurna da su užasne i da ih neću nikad napraviti ali ih čuvam. Stvarno ne znam zašto, ali moram da budem manje sentimentalna i da ih pobacam i da oslobodim mesto u kompu. Idem u dobrom pravcu, ali i ovo zahteva vreme...

Posle skoro godinu dana sam rešila nešto i da tkam. Kako se pokazalo imam dve leve ruke, u stvari pauza je bila jako duga, čovek prosto izgubi rutinu. Sve što sam mogla da zabrljam, ja sam zabrljala. Ali mi je trebalo malo duže da shvatim i to već kad sam postavila na razboj.

Sve sam isekla, bacila u djubre i krećem ponovo. Bez sentimentalnosti i želje da spasim što se spasti može. Možda je i moglo, ali nisam imala strpljenja i želje da potrošim tri puta više vremena, nego da sve krenem ispočetka.

I jako se mislim. Da li razboj da zapakujem i odnesem na tavan da čeka neka bolja vremena i tako napravim mesta u mom delu radionice (već sam smislila da na njegovo mesto stavim stolić i lazy bag u kome je tako udobno sedeti i da štrikam do mile volje, i ne slušam i ne gledam tv) ili da razboj i dalje gledam i čekam da mi inspiracija nadodje? Dvoumim se još uvek, a odlučiću kad završim ovo što sam započela.

I da, još samo dvadesetak redova i ćebe je gotovo! U stvari pletački deo je gotov, a onda sledi sečenje (moj klinac kaže: "kakva ti je to kapsula, to ne liči na ćebe?"), pravljenje resica i vez...

Dakle...

2011-01-21T12:26:00.003+01:00

prvi put u životu ofarbala sam kosu. U nešto što bi trebalo da bude narandžasto. Trenutno nije, nije onako kako sam zamislila, malo liči, ali biće sledeći put. Obećala mi frizerka:)! Dakle za dve nedelje idem ponovo na tretman, a onda sledi i fotografija. Kakvo je to farbanje kose, ako se ne vidi bar s' kilometar?

Počela sam da držim dijetu. Došla sam do neverovatnih 75 kg(ne mogu da verujem da sam ovo javno obznanila) na mojih 163 cm. Sa kojom kilom više sam išla sva tri puta na porodjaj. Da sam preterala, preterala sam. Poslednjih mesec dana od Sv. Nikole, pa do juče šta sam pojela - pojela, a pojela sam puno. Sad ću da se upristojim. Cilj: do 1. maja 60 kg. Čini mi se da nije utopija. Naterala sam sebe da ovo napišem, jer posle ovoga ne mogu da se povučem, kao ništa nisam rekla i niko ne zna da sam na dijeti. Moraću i malo blog da uredim i da vodim nedeljnu evidenciju. Pa dokle stignem.

Uobičajeni ritam

2011-01-17T15:48:00.004+01:00

Posle tri nedelje pauze ponovo se vraćam u redovno stanje. Osim što smo se lepo odmorili i malko putovali, upoznala sam i blogerku iz Večnog grada. Kratko, ali slatko druženje, pamtićemo je po lepom:)))!

Pred Novu godinu ispratila sam moju staru mašinu Super Slavicu u penziju i ponovila sam se novom Berninom. Već duže vreme muž me ubedjuje da kupim novu mašinu, a ja sam sam ni sama ne znam zašto odbijala. U stvari, mislila sam da su užasno skupe i nekako mi ta plastika nije ulivala poverenje. No, kad me u najpotrebnijem trenutku Super Slavica izdala, rešila sam dvesta smesta da se ponovim. Bog blagoslovio internet, sela sam i potražila šta odgovara mojim potrebama. Zahvaljujući Lenki odlučila sam se za gore navedenu mašinu. Prezadovoljna sam i za sad još nisam uspela da joj otkrijem mane. Nadam se da će tako i ostati.

Što se pletenja tiče, ćebe polako privodim kraju. Ne mogu puno da uradim, ali ga pletem svaki dan. Za jedno mesec dana biće kraj. Naravno, još nekoliko stvari radim istovremeno, ali ovo mi je prioritet.

Toliko za sada, hvatam ritam...

Rica kičerica

2010-12-25T18:04:00.007+01:00

Već sam obećala da ću prikazati ovogodišnje praznično šarenilo. Ima tu svega, pomešala sam babe i žabe, al' baš mi je lepo, hoću da kažem lepo se osećam.
Na ulazu mi stoji jelka koju sam napravila od žice i stavila u prefarbani ram od goblena. Posebno sam ponosna na ovu kreaciju:)!

Presvlake za stolice na gomili... Klopa se još uvek pravila pa nisam prikazala načičkan sto sa hranom. Ovo sam samo uhvatila trenutak dok gosti nisu došli.

Selo je od prošle godine, a dodatak je grad u pozadini.

A praznici bez jelke i nisu nešto!

Svuda šarenilo, svetlucanje, vesela i bezbrižna atmosfera...
Jedna stvar me samo brine. Skoro pa da ne mogu da zakopčam farmerice, a tek smo počeli...
Uživajte!

I oni su došli na red

2010-12-17T12:51:00.007+01:00

Nekako nemam inspiracije da mojim muškarcima nešto ispletem. Potpuno su nezainteresovani za modu, a obično im nikad ništa i ne treba:)! No, ove godine Veliki Poglavica je izrazio želju za kapom, jer sam mu prethodnu nehotice isfilcala pa sad može da je okači na retrovizor. A zima stegla...

Indijanac je trenutno u rege fazonu, oduševljen je Bob Marlijem, i iskazao je želju za rasta kapom. Rečeno, učinjeno.

Sada mi na red dolazi velika Indijanka. Kad realizujem želje i pozdrave, javljam, a u medjuvremenu pripremam novogodišnje radosti...

Novogodišnje radosti

2010-12-11T14:24:00.006+01:00

Za razliku od svih prethodnih godina, ove godine sam krenula sa novogodišnjim pripremama ranije. Napravila sam okrvirni plan šta, kada i koliko ću uraditi i za sada mi dobro ide. Sebi sam postavila zadatak da uredim kuću, nešto drugačije nego prethodnih godina, ali da pri tome koristim materijale koje već imam. Znači: na snazi je recikliranje!

Za sada ću vam pokazati malu preobuku za naslon stolice.

Materijal je od stare postaljine, ali taman se uklapa u boje koje ću koristiti. Preslvukla bih ja celu stolicu, ali me muči nedostatak istog, s obzirom da imam deset stolica. Na žalost, imam samo dve joraganske navlake ovog štraftastog materijala, a malo mora da mi ostane i za stolnjak, tj. nadstolnjak. (Zavisi od inspiracije!) Kombinovaću ga sa belim platnom, ali u tom slučaju aplikacije će biti štaftaste. Irvase je malo zamorno prišivati, sporo ide, pa sam čak u jednom momentu mislila da odustanem, ali sam se ipak naterala da to uradim na svim navlakama.

Ovih dana od drage Mare sam dobila i ovaj ceger. Fantastično mi ide uz stajling, tako da sam već počela da ga šetam do dućana:)! Naravno da je primećen:))!

Da vam predstavim

2010-12-07T09:06:00.005+01:00

Ovo je moja drugarica lutka Beca (tepanje od bensedin):

Torzo sam napunila seckanim sundjerom, a postolje je od drške od metle, komada drveta i rama za slike. Naravno, ove drvene delove nisam sama sastavljala, moj tata mi je pomagao (muž je bio opravdano odsutan), ali završni deo crtuckanja po njima je moj. Sav potreban materijal osim sundjera, sam već imala u kući i baš sam bila zadovoljna kako je sve ispalo. Doduše torzo je malo neformast, mislim ne liči baš na mene, ali za divno čudo mere odlično pašu. (Sisići su izgleda otišli na ledja, tako mi i treba kad nosim minimajzer:)! Iako ramena izgledaju velika, to je samo varka, jer sam Beci napravila i male rukave. Bolje je bez njih, garderoba će bolje leći, ali imam vremena da popravim. U stvari najveći posao je pravljenja postolja, a sam torzo mogu i da ponovim. Pala mi je na pamet varijanta da me neko izlije u gipsu (ortoped?), al' da ne ureknem, neću da čačkam, vreme će pokazati kako će ovo funkcionisati.

detalj postolja

Eto i ja sad imam svoju lutku:)!

Vremeplov (8) i još ponešto

2010-11-28T11:35:00.010+01:00

Ovo je moj prvi pravi ručni rad (nešto izmedju ćebeta i prostirke), koji sam radila zajedno sa mamom. Imala sam 12 godina i išla sam u peti razred osnovne škole. Tada su u modi bile tapiserije koje su se jako jednostavno radile. Naravno, mama mi je pomagala, pripremala je vunicu, obmotavala oko lenjira i sekla (te slike se i dan danas vrlo jasno sećam), a radila je i većinu "običnih" kvadrata, a ja sve ostale šarene. Još tada mi je bilo dosadno jednobojno:)!

ovako izgleda s naličja

Sjajno je poslužila svrsi kad su Indijanci bili mali i igrali se na podu.

A od juče u našoj blogosferi je i moja drugarica pletilja Kristina. Baš sam se obradovala kad sam videla da je počela da bloguje. Znamo se pola godine, mislim onako zapravo, ne samo virtuelno i družimo se na našim pletačkim susretima. Napred Kristina!!!

Na "Škrinji" sajtu za prodaju, kupovinu i razmenu vunice, štrikaćeg pribora, knjiga i ostalog vezanog za ručni rad u toku je giveaway, da ne kažem darivanje. Zvuči malo arhaično, zar ne? Posetite sajt, registrujte se i učestvujte u igri! Prvi poklončić su okrugle igle od bambusa, kojima sam ja oduševljena. Sada samo tim iglama i pletem, naravno ako imam odgovarajući broj. Polako ih prikupljam, fali mi samo nekoliko od četvorke do desetke. Toplo preporučujem, sigurno se nećete pokajati!

Lutka

2010-11-25T20:53:00.005+01:00

Konačno ću i ja da imam lutku po svojoj meri, kad bolje razmislim, jedinu lutku koju sam u životu želela da imam. I kada sam bila dete nisam se igrala sa lutkama, nekako sam više bila "muškarača":)! Mislim igrala sam fudbal, doduše uvek sam bila na golu, (kolena su mi uvek bila modra i izgrebana, a mama mi stalno govorila: "Kako ćeš ti dete nositi haljine i suknje!?"), malo sam tabala devojčice kad nisu htele da se igraju sa mnom, obožavala sam da se kartam... I od takvog deteta ja postala žena koja non stop drži igle u rukama, šije, prava domaćica, da još pravim slatko bila bih prosto idealna ... Jedino što mi je ostalo iz tog doba je dečačka frizura:)!

Elem, da se vratim na priču. Pošto ne verujem metru, već nekom svom osećaju (koji je btw. uvek pogrešan) lutka mi je neophodna da bih mogla svoje kreacije još u nastajanju da vidim na sebi. Ono kad ih samo prislonim i pogledam se na ogledalo, ništa ne znači. Ovako ću dobiti pravu 3D projekciju.

Danas poslepodne moj dragi muž je bez po reči pristao da me obmotava. Bogami kad me stisnuo sa onim selotejpom dobih ja lepu figuru i namah mi je postalo jasno zašto su žene ranije nosile steznike. Da je lepše, lepše je, pa još i ledja moraš da držiš pravo, nema šale! Prvi deo posla smo završili, ja sam mislila da ću je napunti starim novinama, ali ne ide. Sutra idem da kupim sitan sundjer ili koflin, ako neko zna nešto drugo, molim za savet! Drška od metle je spremna, za postolje ću se snaći i kad sve bude gotovo prikazaću je u punom sjaju.

Uputsvo je ovde.

Kapa i mercedes

2010-11-20T13:31:00.008+01:00

Kapa od reciklirane vune je gotova i izgleda ovako:

Mnogo mi se dopada oblik i smenjivanje boja, tako da razmišljam o varijanti za šal, tj. neki grejač vrata u sličnom fazonu i rukavicama. Kapu sam inače pravila za sebe, a Indijanka je samo model. (Ovog puta je bila raspoložena za fotografisanje, ljubi je majka!)

A ovo je mercedes:

Nisam znala kako da objasnim drugaricama koliko je dobra "Noro" vuna (one ne pripadaju kružoku pletilja) i zašto sam toliko srećna što sam je kupila i što sam dala silne novce (za koje sam btw. mogla da kupim desetak džempera na buvljaku), pa sam im rekla: "E, to vam je mercedes medju vunicom!" Naravno, posle toga su mi mast vadile, ali ništa nije moglo da me pomeri:)! Osmeh sa lica ne skidam i mislim šta ću od ove dve štrene da napravim. Kad smislim, javljam! Kratke igle su samo desert na ovaj mini šoping od koga ću da živim jedno duže vreme:)!

Subotnji ulov

2010-11-15T08:14:00.002+01:00

Prelepo subotnje vreme je bio odličan izgovor za šetnju po buvljaku. Već ga neko vreme nisam pohodila jer hoću da se rešim viška svega. Garderobe, repro materijala, vunice, ma svega. No, čim sam došla shvatila sam da od uživanja neće biti ništa. Jeziva gužva, gomila robe, mesto za parkiranje sam jedva našla i već samo to je bilo dovljno da mi podigne pritisak. Ali ajd' kad sam već tamo da vidim ima li nečeg interesantnog. Čim sa ušla videla sam ovu torbu sa prelepim drškama. Naravno kupila sam je bez imalo razmišljanja, za leto će biti odlična. Već vidim kako ću je srediti. To mu dodje kao da sam kupila drške, a ne torbu. Mislila sam da će mi to biti jedini pazar i već na samom odlasku primetim ova dva džempera. Kad sam ih bolje pogledala, shvatila sam da mogu da se oparaju, znači moji su:)! Živelo recikliranje! Odmah sam ih oprala, osušila i krenula da param. Oduševljena sam promenom boja, tj. jedna boja dugo traje i sad sam na velikim mukama šta da napravim. Kapu sigurno, a da li ću šal ili trouglastu maramu još ne znam. Od šatirane vunice ću velikoj Indijanki napraviti kapu i šal, nadam se da će biti dovoljno, jer je to rolka manjih dimenzija.

I da napomenem, sve ovo je koštalo manje od 3 evra! Jeee....

Free form?

2010-11-13T17:10:00.008+01:00

Nije baš "free form", pre će biti da je "apa drapa". Ali kako god, ovaj tzv. prsluk je šal dug tek nešto više od 2 metra i širok četrdesetak centimetara.

ovako izgleda s ledja

Kad sam počela ovo da pletem, prijateljica mi je pokazala kako mogu da ga savijem, napravim tri šava i imam prsluk. U njenu čast ovaj odevni predmet ću nazvati "Nadin šal". Može da se nosi na dva načina. (Obožavam sve što može da bude "multipraktik"!)

druga varijanta

druga varijanta - ledja

Ovaj drugi način bolje stoji onima koji imaju visinu i ne pate od viška kila.

Sledeći put ću se malo ozbiljnije pozabaviti mustrom. Mislim da može da bude vrlo interesantno.

Čas likovnog

2010-11-11T20:50:00.004+01:00

Već treću nedelju za redom, držim "časove likovnog" deci. Klinci me vide kako nešto petljam sa bojama i stalno pitaju, da li mogu to i oni da rade, da li bih i njih naučila i tako sam krenula. Iva i njene drugarice to vrlo ozbiljno shvataju, a i ja se dobro pripremim za čas, osmislim temu, pribavim sav potrebni materijal. Zahvaljujući ovom prozoru u svet, mislim na internet, to zaista nije problem. Posebno mi se dopada kada od ničega napravimo nešto, a i klincima je to jako interesantno. Danas nam se i veliki Indijanac samovoljno pridružio, pa smo u jednom momentu i zapevali. Baš sam uživala...

Opet isto... i vremeplov (7)

2010-11-08T11:53:00.008+01:00

Kao i u prošlom postu i ovog puta prikazujem šal, ali sada za veliku Indijanku! Naravno i šal je velik, tj. dugačak:)! Za dimenzije 13 x 145 potrebne su samo dve štrene "Spirit Glitter" od St. Georga. Nametnete 6 petlji i svaki red pravo, to je sva mudrost! Indijanka nije bila raspoložena za slikanje, namćor jedan, pa sam ja pozirala.

Još letos sam uradila "baby surprise jacket" za jednu bebicu. E onda me uhvatila lenja faza, pa je džemperak čamio i čamio u korpi za ručni rad, da bih dva šava spojila pre nekoliko dana. Ali to nije sve, nisam imala dugmiće, pa dok sam i dugmiće prišila, beba je porasla. Sad ću bebi ponovo da naštrikam još jedan džemprčić, ali ovaj put moram biti brža...

Vremeplov - tkanje...

Dva šala, vremeplov (6) i još po nešto

2010-10-31T18:39:00.009+01:00

Ekspresno ispleteni šalovi za Indijanku Ivu i njenu drugaricu Anu. Samo da nadjem sličnu vunicu, ali običnu, pa da ispletem i kapice.

Preko vikenda sam malo razgledala zalihe, da ne kažem stash:), i utvrdila sam da imam vunice, ali uglavnom nemam dovoljno za neki ozbiljniji projekat tipa džempera, prsluka i sl. Ranije dok sam više tkala kupovala sam predivo (na kalemovima, industrijsko) i po koje klupče vunice da razbije monotoniju. Tih tako pojedinačnih klupčadi se nakupilo, sve po jedan, dva, tj. 50 do 100 gr, taman toliko da ni kapu ne mogu da napravim. Nadje se nečega i po pola kile, ali mi je to opet nedovoljno za džemper.

Pa da ne bih očajavala, rešila sam da prvi put probam "free form". Nisam sigurna da li je ovo što radim baš to, ali lepo zvuči:)! Skupila sam sve nijanse roza, ciklame i slično (uticaj ženske dece, nisam mogla da se odbranim) i krenula u avanturu. Isprobaću, pa šta bude. Prvobitni plan je bio da ovo bude prsluk, ali još ima vrmena, pa ću videti šta će od ovoga ispasti!
I za kraj, malo tkanja:

Uvijač - ali ne za sveske:)!

2010-10-28T21:20:00.010+02:00

Pončo nije (bar ga tako ne doživljavam), džemper nije, a nije ni ogrtač, pa sam ga zato nazvala uvijač. Neindentifikovano čudo za umotavanje koje se sašije očas posla. Jest' da izgledam umotana k'o sarma, ali mi taman pokrije višak kila, flekavu košulju ispod, a opet izgleda atraktivno. Bar meni:)! U početku sam mislila da otkam ili ispletem, ali sam ipak kupila materijal (na kilo), mašinski pleten tako da je ovo stvarno ispao instant projekat!Nešto slično sam letos videla u "Zari", naravno "otmenijih" boja, da ne kažem graorasto (reč koju dugo, dugo nisam čula do pre neki dan). Na brzaka sam skicirala u sveščicu, a u nedostatku metra sam se poslužila prstima tj. merila sam u pedjljima. Pedalj - mera od vrha palca do vrha srednjeg ili malog prsta, kako ko meri. I sve to sam merila u kabini, srećom pa su kabine pristojne veličine...

Dakle, ovo su mere, u centimetrima, da ne bude zabune:)
Ako crtež nije jasan, pitajte, probaću da objasnim!

A ovo je svečana varijanta:

Bliži se vreme raznoraznih slavlja, tako da će ovo odlično da posluži, moći ću čak i dugme na pantalonama da otkopčam, a da se ne primeti:). Može da prodje, je l' da?
Malo sam se poigrala i sa rokovnicima:

Toliko od mene, uživajte!

Tkanje - vremeplov (5)

2010-10-25T15:07:00.004+02:00

Jakna koja nije za ljutu zimu, ali je zato idealna za ovo jesenje hladinjikavo, suvo vreme. Ljubičasto ne nosim, ali ova žaketa prosto vapi za ljubičastom bojom! Moraću da se pobrinem i za to, mislim na pantalone ili farmerice, videću kako stoje stvari na tzv. "Viner placu" (za neupućene: buvljak u Novom Sadu).

Sad nešto gledam ovu fotografiju i stvarno jesen izgleda božanstveno. U stvarnosti je to malo drugačije...

Tkanje - vremeplov (4) i pletenje

2010-10-19T13:23:00.012+02:00

Ovo je pončo koji redovno nosim i mnogo ga volim. Nekad nije baš praktičan, ali je makar topao.

Još letos kad su bili veliki radovi u kući, smirivala sam živce pletući ovaj džemper.

Najjednostavnija mustra, pirinač bod i pravo, promene boje prediva nije bilo. Još uvek mi je dosadno da pletem jednobojno, a ovo je melirano pa vadi stvar;)! Dugo mi je trebalo da se nakanim da ga spojim, ali zaista sam rešila da sve što mi stoji nedovršeno polako privodim kraju. Svaki dan po malo pa ću i tih repova da se rešim.

Zepe

2010-10-16T12:39:00.008+02:00

Prvi put sam isplela zepe. Ne, ova prva nije za džinove, tako samo izgleda pre filcovanja. Postupak filcovanja je sledeći: prvo veš mašina, a potom mašina za sušenje. Čista slučajnost je što se zepa posle tog tretmana smanjila na veličinu taman za moju nogu. Radila sam na blef, ali je dobro ispalo. Da nije, nekom bih poklonila....

Razmišljam da dodam još neku sitnicu, nekako mi je monotono. Još malo filcanja iglom ili možda nešto da izvezem? Videću čim i sa ovom drugom obavim "tretman".

Tkanje - vremeplov (3)

2010-10-11T18:28:00.003+02:00

Ovo je bio moj prvi tkani djubretarac. Tkan je ostataka vunice i konca, a šila ga je moja drugarica Sneža. Bio je u stanju hibernacije nekoliko godina na tavanu, čekajući malu Indijanku da naraste. Veliko dete ga je puno nosilo i već je pomalo ofucan, ali preživeće ovu sezonu. Posle mogu i da napravim jastučnice od njega, osim ako ne padnem u sentimentalno stanje i ne ostavim ga za neke buduće generacije:)!

Subota za pamćenje

2010-10-10T19:36:00.007+02:00

Pre skoro mesec dana pao je dogovor da se ide u Zagreb. Led je probijen i Misha, Magrit, Kristina i ja smo ove subote bile u Zagrebu. Jana, Sandra, Lorna i Fridica su bile naše "domaćice". Puno smeha, opuštena atmosfera, malo šopingovanja vunice u Leo klupku, ručak, šetnja po centru i vreme je proletelo.

Puna sam utisaka i samo o tome pričam. Verovatno sam svima dosadila, ali šta je tu je, moraju da me trpe:)!

Devojke, bile ste divne i od srca vam hvala na gostoprimstvu! Jedva čekam proleće pa da se opet vidimo.

Tkanje - vremeplov (2)

2010-10-03T18:29:00.009+02:00

Ovaj sako napravljen je pre više godina. Nisam ga pravila za sebe, nekako tada nisam imala želju da tako nešto obučem. (Sada mi je zbog toga žao, al' proš'o voz.)

Ovako je izgedalo tkanje u metraži:

Nemac

2010-09-29T10:28:00.009+02:00

Možda ćete mi se smejati, ali jednostavno ovo moram da podelim sa vama. U poslednje vreme me sve češće posećuje onaj Nemac Alchajmer što sakriva stvari po kući:)! Ali ni to nije dovoljno, jer sam izgleda pod njegovim uticajem počela da zaboravljam i to od vrlo važnih stvari pa do sitnica. Moguće je da sam više rasejana nego obično, ali moram i tome da stanem na put. Zato ovaj preobučeni rokovnik posvećujem gospodinu Alchajmeru, tj. prinosim mu žrtvu i molim ga da me se okane! Ovako je izgledao nekad:

Pravi poslovni rokovnik, dosadnih crnih korica. Pošto ja nisam poslovna žena, već žena domaćica morala sam malo da ga ukrasim.

A ovako izgleda sada:

Još nešto sam htela da kažem, ali sam zaboravila:)! Nema veze, rokovnik je tu, pa ću zapisati.

Tkanje - vremeplov

2010-09-27T22:40:00.007+02:00

Odavno nisam sela za razboj. U poslednje vreme okrenula sam se pletenju i šivenju. Razlog je vrlo banalan, najviše pletem, jer kad to radim ledja me najmanje bole. Noge na sto, jastuk pod ledja i udri, može i do sutra...(Počela sam da šijem mantil, ali o tom potom, u nekom drugom postu.) Danas sam, pokušavajući na napravim red u kompjuteru, naletela na fotografije mojih tkanih šalova, jakni i ostalih odevnih predmeta. Ima toga poprilično, ali sam rešila da vam ih sve pokažem, onako postupno, jedno po jedno. I počeću od početka. Ovo je prekrivač koji sam otkala na završetku kursa tkanja pre 14 godina (vreme leti i zimi i leti). Dodje mu kao neki "diplomski rad". I tada mi je pačvork bio interesantan i uvek mu se vraćam na različite načine.

Crno beli svet:

Fotografija je loša, skenirana je, ali se nadam da ćete uspeti da vidite detalje.

Sledećeg ponedeljka, opet sedam u vremeplov!

Ukapirala

2010-09-14T09:38:00.007+02:00

Nisam plavuša, al' eto.

Famozni "tbl" iliti "through back loop" je bio višegodišnja jednačina sa dve nepoznate tokom svih mojih pletačkih godina. Do juče. Onda mi je sinulo, razbistrilo mi se i sada znam. Nisu mi pomgali svi ju tjubovi, objašnjenja, slike, sve dok nisam dobila knjigu "Pletenje", a u njoj na najjednostavniji mogući način objašnjeno kako se to zapravo radi. Knjigu, tj. pletačku bibliju pod hitno moram da kupim, pravi biser medju knjigama o ručnim radovima. Srećom Sajam knjiga će brzo, za nešto više od mesec dana.

Kristina zahvaljujem, sunce me je ogrejalo, sada konačno mogu da pletem džempere sa ranflom, a da se ne raskezeče. To mi je uvek smetalo, nekako se te prave petlje rašire, novi džemper, a kao da je već nošen. Sa "tbl" toga nema, sve stoji pravo, nema rupa. Čovek se uči dok je živ!

Svaki dan ustajem rano i u to ime:

Budite vedri i veseli, pozdrav!

Petao 2. put

2010-09-12T18:19:00.007+02:00

posle

Petla sam ponovo uradila, tj. doradila. Onako mi je izgledao nekako nedovršen i prazan. Sutra ga kačim na zid. To je to!

pre

Kako se vama čini?

Novi (stari) tkani šalovi

2010-09-09T17:34:00.003+02:00

Ovo je ostatak šalova tkanih pre nešto više od godinu i po dana, možda ima i više, nisam sigurna. Nekoliko šalova sam prodala, a nadam se da će i ovi naći novog vlasnika.

Davno nisam sela za razboj i prosto osećam grižu savesti.

Popraviću se, obećavam:)!

Još jedno druženje

2010-09-04T21:48:00.008+02:00

I ove subote smo uživale u Beogradu! Misha, Pckristina i ja iz Preka (za neupućene: preko Dunava, iz Vojvodine) bile smo na još jednom sastanku ili bolje rečeno na druženju. Kad se kaže sastanak misli se na nešto ozbiljno! A u Beogradu su bile Magrit, Olga, Grgomrga i Tamara sa sve malom bebom. Provele smo zaista divan, veseo dan, pun priče i smeha! Naravno, obilazile smo malo i prodavnice, kupila sam igle od bambusa (do sada nisam imala prilike da radim s njima). Još uvek uspešno odolevam kupovini vunice:)! Obožavam ova naša druženja, tako napunim baterije, da sad svi mogu da mi oru po živcima, a da ništa ne primetim:)! Od Mishe sam dobila divan šal, baš u mojim bojama! Do sledećeg druženja!

100 na sat

2010-09-01T19:19:00.004+02:00

1. septembar i počelo je počelo. Indijanci su krenuli u školu. Imam tri djaka: prvaka, petaka i sedmaka. Milina jedna:)! Osim što:

-polako ulazim u klimaks

-prvo dete je u pubertetu

-drugo dete ulazi u pubertet

-treće dete malo

-moj sin, inače sendvič dete, se oseća ugroženim (ko ima troje zna o čemu pričam)

-muž je u kritičnim srednjim godinama (je l' to beše muškrci nemaju klimaks?)

-imam starog oca

Je l' dovoljno ili treba još?

Ja se trudim da se ne dam!

U nove radne pobede...

Kraj i početak

2010-08-30T16:36:00.009+02:00

Svi radovi predvidjeni za ovu godinu su verovali ili ne završeni! Završeni! Prosto ne mogu da poverujem, jer se sve otegloooo, činilo mi se da kraja nema. Pravo leto skoro da nisam ni osetila, mislim na ono lenjo leto, kad se po ceo dan muvaš po kući i kukaš kako je užasno vruće. Ovog puta je to izostalo. Svaki dan se radilo. Kad sam odmarala malo sam i plela, ali ništa veliko. I ono što sam isplela nikako da blokiram i ušijem. Jednostavno nemam snage. Moraću da počnem da pletem neki šal da ne bih imala još završnih radova:)!

Uradila sam ovaj prsluk još početkom leta, ali nikako nisam mogla da se fotografišem, jer mi je bilo vruće. Danas je dan k'o stvoren za to, pa sam iskoristila.

Ovo je džemper koji još uvek izgleda ovako:

Baby surpise jacket, samo da ušijem i uvučem konce i pronadjem lepe dugmiće. Ili možda da ih isheklam, videću!

E, pa 'oću i ja da imam svog petla:

A, da, naslov posta je glasio početak. Time sam mislila na početak školske godine. Za dva dana! Kako vreme brzo prolazi!

Agonija se nastavlja...

2010-07-30T16:40:00.008+02:00

Jeste, živa sam! Nema me dugo, ali sve vaše blogove čitam i komentarišem. Verovale ili ne, još uvek radovi na kući, oko kuće i u kući traju. Posao za koji je predvidjeno da traje tri do četiri nedelje tegli se još uvek, a ja sam tako smorena:(! A sve je počelo još 5. maja. Svega mi je dosta, hoću život da vratim na normalu, a sve me nešto podseća na Gustava.

Na moru sam baterije napunila, odmorila sam se, ali sad bih mogla opet. Počela sam da pletem "navaho", lepo ide, mustra se lako pamti, a posebno mi se dopadaju boje. Naravno od kada sam se vratila ni jednu jedinu petlju nisam isplela.

U pauzama spremanja, čišćenja, krečenja sašila sam sebi haljinu. Nazvala sam je "haljina iz snova". Ovo je nešto što sam oduvek želela da imam. Sad kad sam videla kako se lako radi, sašiću je u nekoliko boja i dezena. Može da se nosi kao haljina, sa pantalonama, helankama ili već u zavisnosti od inspiracije. Lepa, komotna, a ne ličim na trudnicu, bar mislim:)!

U naletu inspiracije maloj Indijanki sam naslikala zidove. Sa sve mačkom, jer šta bi mi bez mačke? Ona zbiljska je u dvorištu, a ova ima prava da bude i u kući.

Nacrtala sam i drvo, ali moje fotografsko umeće je loše pa ne umem da ga uslikam celog. Ovo je samo krošnja, pardon deo krošnje.

I da, od Lenke sam dobila nagradu. Hvala puno!
Eto, to su moje novosti. Sa nadom da će agoniji doći kraj, pozdravljam vas sve!

Pripreme i planovi

2010-07-02T12:13:00.005+02:00

Konačno se i vreme za put približilo i kao svaki pravi štreber moram da imam plan šta ću da pletem i šta ću da čitam. Odlučila sam se i za jedno i za drugo.
Za pletenje:

Projekat je malo ambiciozniji, ali nije toliko zahtevan. Prvih dvadesetak redova će biti sasvim u redu za desetak morskih dana. Moći ću da zjakam, pričam i pletem, a da se ne zabunim gde sam stala i da brojim sve ispočetka. Jedan red ima 273 petlje, plete se u krug i naravno na kraju se raseče, pa se dobiju ove slatke rese. Redova ima 415, što je ukupno 113295 petlji. Magija brojeva:)! Vunicu sam kupila, jer jednostavno nisam izdržala kad sam videla boje. Malo ih je manje nego u originalu, ali ove su mi baš čučnule.

Pripremu, tj. početni red ću uraditi kod kuće u miru i tišini da ne bih brojala sto puta:)!
Za čitanje:
Stig Lašon - Muškarci koji mrze žene i nekoliko nepročitanih "Nacionalnih geografija". Po knjizi je snimljen i film, ali njega ću ostaviti za kraj.
U medjuvremenu sam isplela jednu tuniku i jedan džemperak. Tuniku trenutno blokiram, a džemperak treba da spojim, tako da će fotke gotovih radova malo pričekati.

Prvo pravo "umetničko" delo

2010-06-21T10:27:00.005+02:00

dimenzije 40 cm x 40 cm

Odvažila sam se i kupila platno za slikanje. I prikupila sam hrabrost da naslikam ovo i što je još važnije da "objavim" i prikažem svetu svoje umetničko delo. Ovakvih sličica imam još, radjenih na papiru, ali sve se nekako snebivam da ih stavim na blog. Ne znam da li se bojim kritike ili je nešto drugo u pitanju, ali kako god, rešila sam da kačim na blog ono što uradim. I da prevazidjem to osećanje snebivanja.

P.S. okačiću je na zid, naravno:)!

Ko bi rek'o!?

2010-06-09T17:11:00.004+02:00

Pre otprilike mesec dana sam preko Etsy sajta naručila pečate i sve to ne bi bilo nimalo posebno da se to ne plaća preko Pay Pala. A sigurno znate da Srbija još uvek nije u tom sistemu, ali izgleda da funkcioniše. Pare su skinute sa računa, paketić sa pečatima je najurednije stigao na moju adresu. E, sad i sa adresom postoji začkoljica. Kad sam trebala da upišem ime zemlje, Srbije naravno nije bilo na tom spisku, ja sam upisala Hrvatska (Novi Sad, Srbija, Hrvatska). I čekala. I dočekala. Obradovala sam se kad sam videla da taj neko zna da ne treba da adresira tako kako sam napisala.
Da li će i sledeći put funkcionisati, videću!
Radovi na kući još uvek traju. Ovo je nekada bila žuta kuća, a sada:

Kao da sam na moru. Ili boja kuće Fride Kalo. Slovaci bi rekli: "Naša je!":)! Uživam u intenzitetu plave boje. Opčinjeno gledam u kuću i smeškam se.
I čekam da se radovi završe...
Zamalo da zaboravim. Ovo je 100. post. Kad pre?

Prečanke u prestonici

2010-05-30T17:45:00.003+02:00

Juče mi je bio jedan vrlo lep i poseban dan. Upoznala sam se, onako zapravo uživo, sa pletiljama koje sam do sad sretala samo u virtuelnom svetu. Misha i ja smo bile u Beogradu, a tamo nas je dočekala Magrit i još tri pletilje koje poznajem sa Ravelry-ja. (Pogledajte forum, grupa Srbija). Bile smo u dve prodavnice (kad vidim kako je u Beogradu, stvarno imam osećaj da živim na kraj sveta). Marti i Modelina su dve radnje vunice i pozamanterije koje su me ostavile bez daha. Totalno drugačiji izbor prediva, pozamanterije, ma nešto što vidjamo u "zapadnim zemaljama". Novi Sade, probudi se:)! Moram da priznam da nisam kupila vunicu, jer sam rešila da zalihe još malo potrošim, ali sad znam na čega mogu da računam kad sledeći put odem u Bg. Druženje smo zatim nastavile u parkiću uz priču, savete, prelistavanje časopisa i knjiga. Slatko smo se ispričale i vreme je zaista proletelo. Dogovor je pao i videćemo se opet, nadam se da će nam se još neko pridružiti!
Foto aparat nisam ponela, ali zato kod Magrit na blogu možete da vidite i fotografije.
P. S. baterije sam napunila, pa mi je sad lakše da izdržim haos oko kuće!

Romantika

2010-05-26T11:39:00.006+02:00

Uhvatilo me neko romantično raspoloženje. Nema nekog posebnog povoda, ali kao da osećam potrebu da budem malo ženstvenija. Verovatno sam zbog toga i isheklala ove "silne" cvetiće. Namenu im još uvek ne znam, ali svoje mesto će pronaći, sigurna sam!

U subotu sam bila na buvljaku s namerom da malo "obnovim" garderobu. Dobila sam koju kilu, pa nemam šta da obučem:(! Tipična ženska rečenica, ali tako je. Preostaju mi dve stvari: ili kile pod kontrolu ili nova garderoba! No, od svega toga nije ispalo ništa jer sam kupila leksikon iz druge polovine 19. veka. I toliko sam bila oduševljena i fascinirana da mi krpice više uopšte nisu pale na pamet.

A izmedju korica:

Danima ga čitam i pokušavam da odgonetnem rukopis, tj. krasnopis. Kliknite na sliku, pa ćete ponešto i moći da pročitate. Za one koji ne znaju potpisnici ovog leksikona su iz Velikog Bečkereka, sadašnjeg Zrenjanina.

Jastuk i zepe

2010-05-20T09:30:00.006+02:00

Uhvatilo me heklanje. Na brzaka sam napravila ovu jastučnicu, da moj šareni kutak bude još šareniji. A i pamučnog konca imam još ohoo hooj! Doduše, boje su se već probrale, ali koristila sam ono što imam. Mešala sam različite vrste pamuka, ali u ovom šarenišu, neće se ni primetiti.

Da bi doživljaj bio potpuniji napravila sam i ove zepe. Hladno vreme stislo, od leta još uvek ništa. Šema je ovde.

Vikend

2010-05-17T12:26:00.009+02:00

Kiša, kiša, kiša, gradjevinski radovi su se otegli (ovog puta viša sila, opravdano:))! Za to vreme sašila sam dve narukvice-novčanike. Praktično za klince, ekskurzije,bicikl. I kao modni detalj, naravno! Ove dve narukvice su poklonjene kumicama. Nadam se da će biti zadovoljne.

Indijanku i mene kiša nije sprečila da idemo na "Noć muzeja". Ostatak familije nije bio zainteresovan za kulturno uzdizanje, ali zato smo se nas dve provele odlično! U jednom momentu gledajući ženske aktove Save Šumanovića, Iva je pitala: "A zašto je ovaj slikao samo guzice? To baš i nije lepo!" Dečija percepcija!

Iva u dečijoj radionici

Ova slika Paje Jovanovića joj se mnogo dopala.

Ozbiljnije je, što jest' jest:)!

I što bi Englezi rekli last but not least, jutros mi je poštar doneo pošiljku, a unutra:
poklon od Loredane! Hvala, puno! Već imam u glavi buduće projekte. Dekupaž nisam dugo radila, taman mi je ovo dobro došlo.

Kao ptica u kavezu

2010-05-12T14:54:00.005+02:00

Juče sam videla ovaj tut i odmah sam morala da ga napravim, jer se 0vako i osećam, kao ptica u kavezu. Neću pisati o finim, suptilnim osećanjima žene u najboljim godinama. Razlog je mnogo običniji, tj. čista proza. Majstori su mi zaposeli životni prostor, dvorište, ma sve.

Ovako mi dvorište sad izgleda i čovek kad gleda mislio bi da su radovi bog zna kakvi, a u stvari u pitanju je nekoliko jednostavnih zahvata. Stručno bi se reklo: tekuće održavanje! Bušenje bunara, samozalivajući sistem, malo behatona, nadstrešnica i po koja sitnica. Žao mi je što ne mogu da vam dočaram zvuke bušilica, mešalice, vibarcije. E, zbog toga se osećam kao ptica u kavezu. Blago šizenje:)! Ne mogu da se izolujem (zvučno), ništa ne pomaže. Samo se nadam da kiša neće padati i da će to sve biti gotovo za kratko vreme!

Savršeno nepotrebna sitnica

2010-05-10T17:31:00.005+02:00

ili što bi naš svet rekao:"Dokon pop i jariće krsti!". Tako i ja. Vrtim se ceo dan oko mašine za šivenje, a ništa konkretno nisam uradila. Dok sam rondala po materijalima, naišla sam na već isečena srca, pa ajd' rekoh sebi, uradi nešto!

p.s. Romantales, preskoči ovo, da ti pritisak ne skoči, dugmići vrcaju na sve strane:)!

Zdenke

2010-05-07T14:15:00.006+02:00

Ovog puta i Una mi se pridružila u iscrtavanju kutija od sira. Voli dete crno belu kombinaciju za razliku od majke koja je sva šarena.

Ja sam iscrtala jedno licitarsko srce, koja inače skupljam i vise mi na zidu, ali s vremena na vreme padnu i razbiju se ili se poprilično oštete. Sa ovim srcetom sigurno neću imati takvih briga!

Slatka kičerica:)!

Pačvork prekrivač - 2. deo

2010-04-30T15:44:00.004+02:00

Gotov je, gotov je! Skoro, pa da pevam. Nekako mi se posao odužio ili jednostavno nemam volje da započeto i završim. Imam nekoliko započetih "kreacija" koje nikako da privedem kraju. Jedna od njih je bio i ovaj prekrivač koji sam samo premeštala sa gomile na gomilu dok mi se nije popelo na glavu, pa sam sela i završila.

Spajanje kvadratića i nije bio tako strašan i dugotrajan proces kao što sam mislila da će biti, ali mi je zato finalna obrada krv popila:(! Šila sam i parala i šila i parala nekoliko puta. I na kraju ipak nije uradjen kako bih volela, ali nisam više mogla. Završila sam ga, pa sad ko će da gleda male faltice neka gleda, ali izgleda da bolje ne mogu! Em je prekrivač velik, em je debeo, em nemam mašinu koja bi to ispratila kako treba. (Ovo sebe tešim!)

A, možda ipak i nije tako strašno!

Bockam...

2010-04-27T09:59:00.005+02:00

i pomalo crtam.

Ovo prvo vežbam ruku i za sada je to samo NPO (neindentifikovani prizemljeni objekat, ali ne nije iz Rozvela:)! Za sada još uvek nema namenu, ali vremenom će se već pronaći. A drugo su iscrtane kutije i za njih sam pronašla mesto. I jedan i drugi rad prilično opuštaju...

Boje

2010-04-22T08:56:00.005+02:00

Ne mogu da zamislim da živim bez boja. Mislim, bez jarkih boja:)! Obični dosadni plavi tabure sam obukla tako da sada volim da ga gledam, ali ne i da sedim na njemu. Neudoban je, a nema ni naslon. Doduše, mogu da ispružim noge na njega kad se zavalim u fotelju. On je samo odmor za oči i tek ponekad da se sedi na njemu kad se okupi veće društvo.

Radila sam ga od ostataka pamučnog konca koji čak nije bio ni iste debljine, ali čini mi se da se lepo sve uklopilo, pa to nije ni važno.

Podseća me na sunce i na toplo vreme koje nikako da dodje:(!

S vremena na vreme

2010-04-20T15:20:00.004+02:00

skupim ovakvu gomilu i krenem da prepravljam, skraćujem, krpim, uvlačim gumu, menjam cipzar.

Moram da "žrtvujem" celo popodne, ne volim puno ovakve poslove, ali moram. Sve to ide u rok službe:)! Grrr!

Cipelice

2010-04-14T08:53:00.006+02:00

Dugo vremena već želim da ofarbam cipele, ali sam stalno odugovalačila. Bila sam u velikoj nedoumici koje boje da koristim, da bi cipele preživele kišu. I smislila sam rešenje, a vreme će pokazati da li sam bila u pravu.
Naravno bila sam u "Outletu na tavanu" (do sada sam ga zvala butik, a sada ću malo da se modernizujem), i pronašla cipele za malu Indijanku koje ona nije htela da vidi očima. Razlog je vrlo jednostavan: to nisu cipele za devojčicu! Braon, stare i nikakve, ma ni da čuje za njih, nije htela čak ni napolje da ih nosi. A cipele boli glava, mislim se ja. Koža iznutra, koža spolja, ali džabe. I na sreću nisam ih bacila.
Pre nekoliko dana naletim na dva bloga u kojima pišu o farbanju cipela, tj. sandala. I rešim da uzmem stvar u svoje ruke. Dohvatim se akrilnih boja, pomešam ih sa ostacima farbe za krečenje (za fasade) i navalim.
Ovo je rezultat:

prva faza

na Indijankinim nogama, sa sve ručno radjenin pertlama

Svi zadovoljni, ja se ohrabrila da i jedne svoje cipele "žrtvujem". Šta ću, mladost ludost:)!

Nemam snage

2010-04-10T19:34:00.004+02:00

da završim ostatke, ali imam snage da započnem novo:)! Iako me čeka dosadan posao završetka dva prekrivača, sve sam gurnula sa strane i počela sam da heklam. Prvi put u životu heklam u krug i mnogo sam ponosna na sebe što sam uspela da rastumačim šemu. Često se pitam šta bih bez interneta? U knjigama o ručnim radovima koje imam, nikako ne mogu da se snadjem. Jednostavno ne umem da čitam šemu. Gledam, gledam, ali ne kapiram šta prvo treba da uradim, je l' lančić il' stubić. Moraću da angažujem Mishu, nadam se da neće imati ništa protiv:)!

Pospano proleće

2010-03-30T16:24:00.004+02:00

Jeste, sve je počelo da se budi samo sam ja zaspala. Nešto ovih dana nisam imala ni volje, ni inspiracije da bilo šta radim. Sve se svodilo na svakodnevni posao i ni makac dalje. No, ova faza prolazi, a ja za početak da pokažem šta sam još zimus uradila, ali nikako da fotografišem.

Ovo je moj ponos i dika:)! Sašila sam Indijanki prolećnu jaknu sa postavom i to je vrhununac mog šivaćeg umeća. Moram da priznam da mi je drugarica malo pomagala, inače se ne bih izborila sa postavom. Lice, naličje, uvuci, izvuci, pa još kroz rukav, ma znoj da te probije. Ali da nisam probala, crkla bih. Ove tačkice što se vide na jakni su cirkoni, koje sam ušivala. Kakva je to jakna koja se ne sija, makar malo:)!
P.S. Indijnaku sam angažovala za slikanje usred igre, tako da nije htela da se obuče "za slikanje"! I ovako je dobro odradila poze!

Još samo malo

2010-03-16T09:45:00.004+01:00

i moj prvi prekrivač namenjen za štafir je gotov. Ostaje mi deo posla koji najviše mrzim da radim, a to je blokiranje, spajanje i završna obrada.

Mada, čini mi se da je mogao biti malo veći i razmišljam da li da dodam još jedan red uzduž i popreko. Ovako mi nekako izgleda kao prekrivač za bebe, a kad sam već toliko puno uradila, vunice imam dovoljno, uradiću ja još jedan red. Razmišljam na glas, ali tako će biti. Još desetak kvadrata, tačnije jedanaest i to će biti to!

Klimt na Zdenki

2010-03-11T11:24:00.002+01:00

ili malo rice kičerice u svakodnevnom životu. Pre nekoliko dana u hobi radnji sam naletela na salvetu "Poljupca". Kutija od "Zdenke" se taman ispraznila i već je bila u kanti za smeće, kada se u meni probudila želja za reciklažom. Za petnaestak minuta sve je bilo gotovo, ja zadovoljna, samo još ne znam za čega ću kutiju iskoristiti. Ali, ne lezi vraže, meni je sinula ideja. Počinjem da skupljam kutije od "Zdenke" koje ću "oplemenjivati" na različite načine. Dakle, ako imate kutiju i želite da mi je poklonite (praznu naravno), biću zahvalna:)!

Pačvork prekrivač - 1. deo

2010-03-06T21:12:00.005+01:00

Već dugo vremena mi se mota u glavi ideja o pačvork prekrivaču. Konačno sam juče smislila šta ću i od čega ću ga praviti. U zalihama materijala našla sam ova četriri pamučna platna za postaljinu, ali za postaljinu nisam imala dovoljno. U stvari, davno sam ga kupila da napravim jastučiće, ali nije im sudjeno... Od svakog imam po 1 metar, osim od narandžastog, njega imam, na žalost, najmanje. Materijal sam pripremila za rad, što će reći oprala, osušila i napravila ca. 300 kvadratića 10 x 10 cm. Ovo zvuči zastrašujuće, ali nije jer nisam materijal sekla, već sam ga kidala, pa je to išlo dosta brzo.

Danas sam već počela da ih spajam, pa se nadam da ću uspeti u toku sledeće nedelje da ga završim. Jedva čekam!

Baktus

2010-03-02T20:40:00.003+01:00

Na izmaku zime, bar se nadam, napravila sam "Baktus" trouglasti šal. Boje su se divno složile, tako da ću se kompletirati sa sve kapom, pa ću biti glavna u šoru:)! Naravno, to će sve da važi dogodine, jer neće više biti hladno ove zime. Je l' da da neće?

Reciklaža

2010-02-28T16:41:00.009+01:00

ili u meni još uvek čuči veliko dete? Ovog vikenda sam se igrala rolnama toalet papira. Ovo su rezultati:

Tri figurice i ogrlica u mornarskom stilu. Bar je ja tako vidim. Za ogrlicu još uvek ne znam da li da bude kraća ili duža, ali već ću videti kad za to dodje vreme. Da ne bi sve ostalo na rolnama toalet papira, ofarbala sam i kutiju "Zdenka" sira. Još uvek taj namazni sir zovemo "Zdenka":)!

Sigurno će naći svoju svrhu, jedino je šteta što nije malo dublja. Možda da probam da je napravim? No, kako god, ja sam uživala dok sam mackala, crtuckala, dodavala šljokice i lakirala. Rešila sam malo češće da se pozabavim ovakvom vrstom posla. Inspiraciju sam našla na ovom blogu.

Kapa sa ušima

2010-02-25T15:37:00.004+01:00

"Hoću kapu sa ušima!" reče mi velika Indijanka pre nekoliko dana. I dobila je kapu sa ušima, ali... Uopšte joj se ne svidja. "Nije to to", tako mi je rekla! (Još uvek ne čitam misli, a pokušavam!)

No, leka ima i za to. Mala Indijanka je oduševljena i ona je nosi. Na fotografijama raspoloženje izgleda drugačije, ali to je samo varka!

Šema je ovde, malo sam je preradila, tj. smanjila broj očica!

Radionica

2010-02-20T16:05:00.008+01:00

Ništa lepše nego kad subotnje pre podne iskoristite na jedan lep kreativan način. U Muzeju strane umetnosti u Novom Sadu održana je radionica pustovanja iliti filcovanja vune. Misha me je pozvala da idemo ( nije teško žabu u vodu naterati), tako da smo se danas pre podne lepo zabavljale i nešto novo naučile.

Osećala sam se kao dete koje pravi kolače od blata.

Napravila sam list koji je malo tanji nego što sam zamislila da treba da bude, ali za prvi put progledaću sebi kroz prste:)! Ima tu još puno detalja na koje bi trebalo obratiti pažnju, ali bilo mi je važno da vidim kako proces filcovanja izgleda od početka do kraja.

Fotografije su Mishinih ruku delo, jer sam ja svoj foto aparat zaboravila. Hvala Misho!

Kapa i još jedna sitnica

2010-02-17T13:38:00.005+01:00

Indijanka je dobila novu kapu, a po njenoj želji ušila sam i tri dugmića. Ja sam htela cvetić, ali ona nije bila oduševljena.
I još jedna sitnica koju sam videla na sajtu sew mad. Kratka vežba šivenja:

Kada je moja svekrva ovo videla rekla je da je to "češljara"! Tek tada sam se setila da je ovo visilo po kupatilima (u tome su stajale četke i češljevi) i da bi mi dobro došla jedna. Moraću malo da poradim na dizajnu, i naravno da mi se slaže uz kupatilo:)!

Novi stolnjak

2010-02-13T19:24:00.004+01:00

Sneg pada neumorno, zima je, sve je zavejano i dosta mi je! Jedva čekam proleće. Pošto nisam mogla "slobodno" da se krećem po gradu i kupujem "repro" materijal, morala sam da se zadovoljim onim što imam u kući. Stari čaršav, koji nije bio ni istrošen, ni pocepan, ni flekav, ništa, samo se užasno smanjio u mašini za sušenje tako da nije više bio za upotrebu, sam iskoristila za stolnjak za ručavanje. Dodala sam i koju krpu, iseckala srca u nekoliko veličina, prišila i eto novog stolnjaka. (Sa Danom zaljubljenih nema veza, čista slučajnost!)

I da, može da se iskuvava što mi je jako važno!

Opet isto!

2010-02-10T18:05:00.005+01:00

Još jedna "baby surprise jacket"! Napravila sam je za ovu Indijanku po njenoj želji u žutoj, crvenoj i narandžastoj boji. Čak sam i na brzaka sašila ove pantalone od somota, pa da se upari k'o velika! (Možda bih mogla i još jedne žute, čini mi se da imam materijala!?) Važno je da je zadovoljna, ona ionako sve dobija iz "butika sa tavana". Sudbina trećeg deteta:)!